Vodič za polaganje stručnog ispita i posao lica za bezbednost i zdravlje na radu

Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja oblast koja u Srbiji doživljava svojevrsnu renesansu. Iako je dugo bila zapostavljena, poslednjih godina sve više poslodavaca shvata da je ulaganje u bezbednost na radu ne samo zakonska obaveza već i način da se zaštite zaposleni i smanje troškovi. Upravo zato raste i interesovanje za zanimanje lice za bezbednost i zdravlje na radu. U ovom opširnom vodiču saželi smo najvažnije informacije - od toga ko može da polaže stručni ispit, kako izgleda samo polaganje, do saveta za zaposlenje i očekivanih primanja. Ako se dvoumite da li da uđete u svet bezbednosti i zdravlja na radu, nastavite da čitate - tekst će vam oduzeti petnaestak minuta, a dobićete jasan putokaz.

Šta zapravo radi lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnovna uloga ovog stručnjaka jeste da u jednoj organizaciji brine o bezbednosti i zdravlju na radu svih zaposlenih. To podrazumeva prepoznavanje opasnosti i štetnosti na radnim mestima, izradu akta o proceni rizika, predlaganje preventivnih mera, kontrolu sprovođenja tih mera, obuku radnika za bezbedan rad, vođenje zakonom propisanih evidencija i saradnju sa inspekcijom rada. U praksi, posao često uključuje i obilazak pogona, razgovore sa zaposlenima, pisanje izveštaja i stalno praćenje izmena propisa. Zbog toga se od lica koje se bavi bezbednošću i zdravlja na radu očekuje dobro poznavanje zakona, podzakonskih akata, ali i tehničkih i organizacionih aspekata konkretne delatnosti.

Ko može postati lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Trenutno važeći propisi omogućavaju da stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu polaže svako, bez obzira na stepen i vrstu obrazovanja. To znači da i osobe sa srednjom stručnom spremom, pa čak i gimnazijalci, mogu steći zvanje lica za bezbednost i zdravlje na radu nakon položenog ispita. Ovakva situacija izazvala je podeljena mišljenja među onima koji su godinama studirali zaštitu na radu, ali zakon trenutno ne pravi razliku - ključni uslov je položen stručni ispit.

Međutim, postoji razlika kada je reč o radu u agencijama koje se profesionalno bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu. Za pružanje usluga preko agencije neophodno je posedovati odgovarajuću licencu, a za nju se obično zahteva visoko obrazovanje iz oblasti tehničko-tehnoloških, medicinskih ili srodnih nauka. Dakle, fakultetska diploma ovde donosi prednost - omogućava vam da se zaposlite u agenciji ili da osnujete sopstvenu, dok je za rad u jednoj određenoj firmi kao interno lice za bezbednost dovoljan i sam stručni ispit.

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu - detaljan pregled

Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu organizuje se u prostorijama nadležne Uprave, najčešće vikendom. Ispit se sastoji od pet delova, a ceo proces u zgradi može potrajati od šest do osam sati. Kandidati uglavnom ističu da je reč o ozbiljnom i psihički zahtevnom ispitu, ali da nije nepremostiv ukoliko se temeljno spremite. Evo šta vas očekuje u svakom segmentu.

Prvi i drugi deo - opšti pravni okvir

Prvi deo obuhvata međunarodne propise, konvencije međunarodne organizacije rada, ugovore o osnivanju Evropske unije i osnovne principe bezbednosti na radu, uključujući Ustav Republike Srbije. Drugi deo se odnosi na radno pravo: Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenom osiguranju, zabranu diskriminacije i slično. Na oba ova dela ulazi se u manjim grupama - obično po troje kandidata - izvlače se papirići sa pitanjima i odgovara usmeno. Ispitivači su uglavnom korektni i spremni da pomognu, ali traže konkretne odgovore.

Tipična pitanja koja se ovde pojavljuju su: šta je licenca prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, koje su obaveze poslodavca, definicija zaposlenog, principi prevencije, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, povreda na radu u smislu tog zakona, zasnivanje radnog odnosa. Iako se čini obimno, većina kandidata prolazi prvi i drugi deo bez većih problema.

Treći deo - izrada akta o proceni rizika (pismeni rad)

Nakon uspešno položenih prvih celina, kandidat prelazi na pismeni deo - izradu procene rizika za jedno konkretno radno mesto. Ispitivač će vam dodeliti radno mesto, na primer automehaničar, zavarivač, konobar, vozač viljuškara, poljoprivredni radnik, tkač na razboju i slično. Za pisanje imate dva sata, a koristite pripremljenu metodu procene rizika (najčešće Kinney metodu ili matricu 5x5) i spisak opasnosti i štetnosti koji vam stavljaju na raspolaganje.

U poslednje vreme praksa se promenila - korišćenje pune literature (zakona, knjiga) više nije dozvoljeno; dozvoljavaju se samo šifre opasnosti i štetnosti, dok metodu morate znati napamet. Prolaznost u ovom delu zavisi od toga koliko dobro razumete osnovne elemente akta o proceni rizika: opis tehnološkog procesa, prepoznavanje opasnosti, njihovo bodovanje, utvrđivanje nivoa rizika i predlaganje mera. Važno je da u radu piše kojom metodom ste radili i da zaključak bude jasan - da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije.

Četvrti deo - poznavanje pravilnika

Ovo je deo koji kandidati najčešće opisuju kao najteži. U četvrtoj fazi ispituje se poznavanje brojnih pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu: pravilnik o proceni rizika, pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, pravilnik o električnoj energiji, građevinski pravilnici, pravilnik o opremi za rad, pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi, pravilnik o ručnom nošenju tereta i mnogi drugi. Ovde se odgovara usmeno, kandidat izvlači papirić sa tri pitanja, a ispitivač neretko postavlja dodatna potpitanja iz istog ili srodnih pravilnika.

Pitanja su konkretna i zahtevaju precizne podatke: kolika je granična vrednost buke, koja je razlika između akcione i granične vrednosti, koliko luksa mora biti osvetljenje na gradilištu, koja dokumentacija prati radove sa visokim naponom, koje mere zaštite se primenjuju pri zemljanim radovima. U ovoj fazi prolaznost je znatno niža - prema iskustvima sa foruma, otprilike trećina kandidata padne baš na pravilnicima. Zato se savetuje da se ovom delu posveti najviše pažnje.

Peti deo - usmena odbrana procene rizika i stručni pojmovi

Poslednji, peti segment, usmeren je na teoriju procene rizika i opštu oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Kandidat odgovara na pitanja koja se tiču same metodologije procene rizika, hijerarhije procene, obaveza poslodavca i lica za bezbednost, vrsta opasnosti i štetnosti, ispitivanja uslova radne okoline, znaka usaglašenosti, tehničke dokumentacije za mašine. Očekuje se da povežete teorijsko znanje sa praktičnim primerima i logički obrazložite odgovore. Ispitivač će pročitati i vaš pismeni rad o proceni rizika, i često se osvrće na to da li ste pravilno zaključili o nivou rizika.

Kako se pripremiti za ispit?

Literatura i skripte

Osnovna literatura definisana je Pravilnikom o programu i načinu polaganja stručnog ispita. Obuhvata Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, set podzakonskih pravilnika, Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenom osiguranju, međunarodne konvencije i ugovore. Zbog obimnosti materijala, mnogi kandidati se oslanjaju na skripte - sažete materijale sa pitanjima i odgovorima koji se mogu nabaviti na internetu. Kvalitetne skripte pokrivaju većinu ispitnih pitanja, ali iskusni polaznici upozoravaju da nijedna skripta nije dovoljna sama za sebe. Ispitivači znaju da postavljaju i pitanja koja nisu eksplicitno navedena u skripti, pa je neophodno pročitati i same pravilnike, posebno njihove novije verzije.

Obratite pažnju na to da su pojedini pravilnici menjani poslednjih godina, na primer uvedeni su pravilnici o merama za trudnice i porodilje, mlade, o izlaganju elektromagnetskom polju i slično. Takođe, pravilnik o šumarstvu je izbačen iz programa, dok je naglasak stavljen na nove propise. Redovno ažurirana skripta i direktno praćenje objava na sajtu uprave ključ su uspeha.

Konsultacije i pripremna nastava

Iako nisu obavezne, pripremne konsultacije i kursevi mogu značajno olakšati učenje. Na njima se obično prolazi kroz strukturu ispita, daju se saveti na koje delove obratiti pažnju i razjašnjavaju se nedoumice iz pravilnika. Prema rečima onih koji su pohađali obuku, predavači često umeju da „uproste“ komplikovane zahteve i pruže osećaj sigurnosti. Pripremna nastava se organizuje u nekoliko gradova, a traje obično četiri do šest nedelja, vikendima ili u večernjim terminima. Cena takvih kurseva varira, ali treba računati na dodatni trošak od nekoliko stotina evra. Mnogi ipak ističu da se ispit može uspešno položiti i samostalnim učenjem, pod uslovom da se sistematski pristupi gradivu.

Praktični saveti na osnovu iskustava kandidata

Na osnovu brojnih iskustava podeljenih na forumima i u razgovorima, izdvaja se nekoliko univerzalnih preporuka:

• Počnite na vreme - većina uspešnih kandidata spremala je ispit barem dva do tri meseca, učeći svakodnevno po nekoliko sati.
• Ne preskačite konsultacije - odlazak na pripremnu nastavu ili makar na slušanje tuđeg polaganja (dozvoljeno je) može vam dati jasniju sliku o formi pitanja i očekivanjima ispitivača.
• Vežbajte pisanje akta o proceni rizika - pripremite nekoliko primera za različita radna mesta (iz vaše branše ili zamišljena). To će vam uštedeti dragoceno vreme na ispitu.
• Fokusirajte se na pravilnike - četvrti deo nosi najveći rizik padanja. Naučite precizne brojeve, nazive pravilnika i mere zaštite.
• Budite smireni i logični - trema je najveći neprijatelj. Ispitivači umeju da pomognu ako vide da ste učili i da se razumete u materiju.

Prijava, rokovi i troškovi

Prijava za stručni ispit podnosi se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, uz odgovarajuću dokumentaciju i uplatu taksi. Trenutni trošak za ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu iznosi 12.520 dinara (uz pripadajuće republičke takse). Nakon prijave, na poziv se obično čeka od nekoliko nedelja do dva meseca, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Polaganja se održavaju više puta godišnje, najčešće u mesečnim razmacima, a tačni datumi se objavljuju na sajtu ministarstva ili se mogu dobiti telefonskim putem. Poziv za ispit stiže na kućnu adresu najmanje petnaest dana pre zakazanog termina.

Licenca i rad u agenciji

Kada je reč o profesionalnom bavljenju poslovima bezbednosti i zdravlja na radu putem agencije, potrebno je posedovati licencu. Licenca se izdaje pravnim licima (agencijama) koje ispunjavaju propisane kadrovske i tehničke uslove, pri čemu odgovorno lice u agenciji mora imati položen stručni ispit i visoku stručnu spremu odgovarajuće struke (tehničke, tehnološke, medicinske ili srodne nauke). Fizička lica sa položenim ispitom mogu bez licence raditi kao lica za bezbednost direktno u firmi - u jednoj ili više njih - ali ne mogu otvoriti agenciju koja bi samostalno pružala usluge trećim licima. Upravo tu fakultetska diploma daje značajnu prednost.

Posao lica za bezbednost - realnost i očekivanja

Rad u firmi ili agenciji

Mogućnosti zaposlenja su raznolike. Mnoge kompanije, posebno one sa većim brojem zaposlenih ili opasnim procesima rada, obavezne su da imenuju lice za bezbednost i zdravlje na radu. Često se dešava da to bude neko od postojećih radnika koji položi ispit, čime firma izbegava zapošljavanje novog kadra. S druge strane, male i srednje firme sve više angažuju eksterne agencije, što otvara prostor za one koji žele da rade kao konsultanti.

U agencijama je posao dinamičniji - obilazite različite klijente, radite procene rizika, obučavate zaposlene, pratite zakonske izmene. U stalnom radnom odnosu u jednoj firmi, fokus je na svakodnevnom praćenju stanja, internim obukama i komunikaciji sa rukovodstvom. Oba modela imaju svoje izazove: agencijski rad podrazumeva mnogo terenskog rada i papirologije, dok interni položaj može doneti pritiske da se “gleda kroz prste” kako bi se uštedelo.

Plate i perspektive

Zarade u oblasti bezbednosti na radu veoma variraju. Početnici u domaćim firmama i javnom sektoru mogu očekivati plate nešto iznad minimalca, recimo od 35.000 do 50.000 dinara. Sa iskustvom i dodatnim kvalifikacijama (master, specijalistički kursevi), prihodi rastu i mogu premašiti 80.000 dinara mesečno. U međunarodnim kompanijama koje posluju u Srbiji, posebno onima koje primenjuju visoke HSE (Health, Safety, Environment) standarde, plate su znatno veće - iskusni menadžeri bezbednosti i zdravlja na radu zarađuju i do nekoliko hiljada evra. U inostranstvu, naročito u zemljama Evropske unije, ova profesija je izuzetno cenjena i dobro plaćena, ali tamo se traži i viši nivo obrazovanja i često dodatni međunarodni sertifikati.

Opšti je utisak da će potreba za stručnjacima za bezbednost i zdravlje na radu u narednim godinama rasti. Inspekcijski nadzor postaje stroži, a društvena odgovornost preduzeća sve izraženija. Zato ova oblast obećava stabilno zaposlenje i mogućnost napredovanja.

Zaključak - bezbednost na radu kao profesija budućnosti

Iako put do zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu deluje zahtevno, uloženi trud se isplati. Stručni ispit nije bauk - uz dobru organizaciju, kvalitetnu skriptu i posvećeno vežbanje pravilnika, može se položiti. Bez obzira na to da li dolazite iz medicinske, tehničke ili druge struke, vrata ove profesije su otvorena. Ono što će vas izdvojiti jeste spremnost na stalno učenje, odgovornost i umešnost da primenite znanje u praksi. Bezbednošću i zdravlja na radu ne bavi se samo kontrola i administracija - to je način da svakodnevno brinete o ljudima, sprečite nezgode i profesionalna oboljenja, i doprinesete stvaranju zdravije radne sredine. Sa sve većom svešću o značaju prevencije, ova oblast će nastaviti da raste i pruža prilike onima koji su spremni da ih prepoznaju.